Pre nego što sam počeo da pišem ovaj tekst, pogledao sam spisak nastavnika koji danas rade u Jeleni Ćetković i šta da kažem. Ni jedan od nastavnika koji su nam predavali više nije tamo... Što znači da smo, kako da kažem, malo omatorili...

No ako ih nema tamo, ima ih u našem sećanju... dobrom i lošem. Što se mog sećanja tiče, evo nekoliko priloga, a za ostale računam na vaše priloge...

•  Milivoje Tanasković, direktor
  Da krenemo od glave, jer kako se ono kaže, od glave riba... Našeg uvaženog direktora se ne sećam po nečem naročito dobrom. Verovatno je išao po nekim seminarima i učio kako da bude veliki pedagog, pa je onda primenjivao to znanje. Tako bi, ako se desi da gubimo neki čas, došao u učionicu i rekao da treba da budemo veoma mirni, a onda zadužio jednog učenika da, za slučaj da neko ne bude miran, zapamti ko je prvi počeo da pravi nered, ko je bio drugi a ko treći. Za ostale ga nije interesovalo. Pa bi onda kada se, jelda, nered desi (a neminovno je bilo da se desi) dolazio i tražio od redara da odmah odruka trojicu krivaca. Veoma drugarski. Drugi put se opet desilo da je neko (a znam i ko, mada mu to tada naravno nisam rekao - Perica G.) sakrio neki školski pribor ispod stola pa nije mogao da počne čas, došao da istražuje zločin. Odmah je optužio izvesnog Predraga - Pecu M. da je kriv, pa ga je izbacio napolje. Onda je nas pitao da li je neko od nas sklonio pribor, i pošto je nastupila mrtva tišina, sa zadovoljstvom je zaključi da "to znači da je pribor sakrio Predrag". I Herkul Poaro bi mu pozavideo na takvoj istrazi.
   

•  Vera Budišin, zamenik direktora
  Nije bila u školi od početka našeg bitisanja tamo, nego je došla u kasnijem trenutku... I nije nas baš obradovala, pošto je bila strah i trepet kod koje su slali one koji nešto zabrljaju. Ako su ona i direktor Milivoje igrali good cop / bad cop scenarije, ona je definitivno bila bad cop.
   

•  Stojan, sekretar
  Vrlo nizak, prilično star i prilično drčan. Bio ga je glas da je zadužen za tetkice, i da ima običaj da ih u pogodnim trenucima "zaskoči" s leđa. Da li je to istina ili ne, ko će ga znati, ali zvučalo je vrrrrlo intrigantno.
   

•  Mirjana Marčić, nastavnica srpskog jezika
  Zvali smo je Marčićka (vrlo originalno) i ne sećam se nikakve posebne anegdote o njoj. Imala je svesku najboljih radova, i onda kada napišeš neki naročito dobar sasta, natera te da ga prepišeš u tu svesku. To mu dođe kao neko odlikovanje.
   

•  Zdenka Cetin, nastavnica geografije
  Zvali smo je Babica, iz razloga koji nemaju veze sa porođajima. Užžžasno je mrzela da je tako zovu, koga čuje, nadrljao bi. I pored poodmaklih godina, redovno je držala časove i baš smo se iznenadili kad jednom nije došla. Odemo kod razredne da pitamo zašto gubimo čas, a ona će "Znate, profesorka Zdenka ima ostarelu majku u Sloveniji, pa je otišla da je obiđe..." Pošto je nama sama Zdenka ličila na Metuzalema, majku smo odmah zamislili kao nekog Panteliju (mada tada film "Maratonci" još nije bio ni u planu) što je izazvalo pravi urnebes. Obzirom na takvu familijarnu dugovečnost, ko zna, možda je profesorka Zdenka još tu negde...
   

•  Olga, nastavnica likovnog
  Takođe zvana Babica... Pošto je likovno počinjalo od petog razreda a geografija od sedmog, često biste čuli "Ma lako je vama sa tom Babicom, čekajte da vam dođe ona prava Babica. I zaista, likovno je teklo dosta bezopasno. Pranje stakla u WC-u (boje su se mešale na staklu), guljenje nekakvih linoleuma i teorijsko pitanje: "Šta je to umetnost?". Odgovor je pisao na zidu i glasio: "Umetnost je subjektivni izraz objektivne stvarnosti". To je rekao Lenjin, tako da nije dolazilo u pitanje.
   

•  Slavica, nastavnica hemije
  Možda je i ona mogla da zasluži nadimak Babica ali eto, nije... Prilično bezopasna, osim kada pravi pismene vežbe tipa "Dva minuta hemije". Dobiješ jedno pitanje na koje treba kratko da odgovoriš, s tim što je jednostavno odrediti da li je odgovor tačan ili nije. Dakle, ili dobiješ peticu ili dobiješ keca, nema ništa između.
   

•  Stjepan Krsmanović, nastavnik fizike
  Važna faca u školi. Puno vremena je provodio sa đacima, družio se sa njima i bio spreman da pomogne kad god je trebalo, često i izvan škole. Doduše, neki su ga smatrali prestrogim. Stjepan je živ i zdrav, stanuje na Bulevaru negde iznad škole i otišao je u penziju pre oko godinu dana.
   

•  Zaga Šindolić, nastavnica matematike
  Zvali smo je, naravno, Šinda. Važila je za veoma strogu, sećam se da kada se proneo glas da će nam u petom razredu matematiku predavati Šinda, neki samo što nisu izvršili harikiri. No zapravo je bila super nastavnik, samo najbolja sećanja imam na nju. Možda zato što sam voleo matematiku, ali ne sećam se da su se drugi žalili. U penziji je, živa i zdrava, sreo sam je nedavno.
   

•  Vera, nastavnica muzičkog
  "Tiranin" koji je terao dobar deo razreda da posle časova ostaje i peva u horu. Koliko god da namerno falš pevaš da bi te izbacili iz hora, nije pomagalo. Bila je naročito alergična na dve stvari: kada se u pesmi "Kad si srećan lupi nogama o pod" prejako lupa o pod (ispod je bio kabinet za likovno) i kada se u nekakvoj pesmi koju sam zaboravio, a u kojoj ima nešto kao cuando sea tiempo de la trilla umesto tog "triiilja" kaže "traalja". Čestom upotrebom tog refrena imali ste neke šanse da se spasete hora.
   

•  Branko Trkulja i Dobrila, nastavnici OTO-a
  Za OTO se razred delio na dve polovine, pa je jednima predavala Dobrila a drugima Toma. Ne zna se koga su više "voleli". Sećam se da je glavna stvar bila sveska, sa marginama levo 12 milimetara, desno šest milimetara. Ili tako nekako. Pa uopšte nije bilo bitno šta odgovaraš, nego se gleda kakva ti je sveska...
   

•  Zoran Trifunović i... , nastavnici fizičkog
  Nastavnik Zoran je bio prilično cool, samo da loptu i pusti da se igra košarka, pa posle svima podeli petice. To jest ne baš svima - kod njega je bilo važno da si ošišan na kratko - duža kosa je značila avtomacki lošu ocenu. Sećam se da je naš drug Zrnić zvani Zrna igrao košarku bolje od većine, ali nosio dugu kosu i zato imao najgoru ocenu. Devojčicama je fizičko predavala nastavnica čijeg se imena ne sećam, i ta je bila zlica - stalno su morale da vežbaju na gredi, pa preskok, pa ravnotežu, pa sto čuda...
   

•  Nada Marjanović, nastavnica biologije
  Dobro je predavala, uvek zanimljivo na njenim časovima. Ako vidi nekoga da čačka nos, samo mu drekne "Ostavi taj rudnik". Obrazovala nas je i iz oblasti seksa, pa se sećam da je precizno opisala šta je to genetika i završila sa "... i zato će dete uvek da liči na oca, a ne na komšiju".
   

•  Danica Stefanović, nastavnica ruskog jezika
  U školi niste mogli da birate jezik (šta ima da biraš, uči šta ti se kaže...) pa su dva odeljenja dobila engleski a jedno odeljenje ruski. Roditelji "rusa" su se bunili, ali uzalud. I tako, dođe prvi čas ruskog... od koga posle svih ovih godina pamtim(o) da te Как твоя фамилиа ne propituje za zdravlje porodice, nego za prezime, a da Дай мне шпичку да закурим ne znači to što izgleda da znači, nego se traži šibica da se zapali cigareta. Mada ovo treba uzeti sa rezervom, pošto Google Translator ne poznaje reč шпичка, a vidim da se ona uglavnom javlja na Web stranicama srpskih đaka. Krhko je znanje. Anyway, osim što nismo naučili ruski, Ruskinja je bila dobar nastavnik, prijatno je bilo na njenim časovima, trudila se da nas nauči "mekom" izgovoru. Najteža "koska" koju je jednom zadala na nekoj pismenoj vežbi je bila rečenica u kojoj je reč дедушка trebalo izreći u drugom padežu... što je Zoja Bojić zeznula tako što je umesto дедушки ili дедушком ili šta je već trebalo napisati rekla деду, što je bilo ispravno ali nije priznato. Jedina Ruskinjina "mana" bila je što je mnogo volela da priča o svom sinu koji je tada studirao medicinu... pola časa ode na te priče.
   

•  Zaga Kovačević, nastavnica istorije
  Zvali smo je Patkica, iz očiglednih razloga. Jedina koja je umela da koristi učionicu sa responderima. Njeno shvatanje istorije je bilo otprilike ovako: "Za stari vek, treba da znate u kom se veku nešto desilo. Za Srednji vek, treba da znate godinu. Za Novi vek, treba da znate datum". Posle su izmislili da se najnoviji vek, od Oktobarske revolucije na dalje, zove "Savremeno doba", ali ne znam da li je tu trebalo znati i sat, a posle pada Berlinskog zida i minut...
   

•  Dragoslav Mitić, učitelj
  U prva četiri razreda se svi predmeti (osim u četvrtom likovnog) uči od učitelja, koji je prema tome vrlo važna ličnost. Dragoslav Mitić je bio Negotinac, naročito sklon muzičkom koje je podržavao svirajući harmoniku. Stalno nam je govorio koliko će biti teško od petog razreda i da moramo dobro da se pripremimo, pa je povremeno neke časove fizičkog ili likovnog pretvarao u matematiku. Posle našeg završetka škole otišao je u penziju, rado je šetao Kalemegdanom i tamo je, nažalost, tokom šetnje i preminuo, u leto 1982. godine.
   

•  Pera, učitelj
  Bio je važna ličnost u školi, stalno se govorilo učitelj Pera rekao ovo, ono...
   

•  Nevenka, učiteljica
  Trebalo bi se setiti nečega o njoj...
   

•  Sima, domar
  Kakav direktor, glavna ličnost u školi je domar... Kod njega ideš kad se nešto skrši, uz nadu da do direktora vest o tome neće doći. Plus je imao ključeve od brojnih vrata na školi, koja su vodila na razne strane... Sima je bio pristalica privatne inicijative, tj. u slobodno (a često i u radno) vreme se bavio sređivanjem limarije na kolima...